Feb 8, 2014

Ćofi, mašna i Ja!


U početku Ćofi nije vole da nosi mašne. Mislim, nije voleo ništa da nosi oko vrata. Svaki put kada bih mu zavezala satensku traku, nervozno bi je skinuo i nastavio da se igra s'njom. Jednom mi je čak i viknuo.

- Budi ti uporna koliko hoćeš, al' ja ti tu mašnu neću nositi! 

Dugo je bio istrajan u svojoj odluci, a bila sam i ja. Možda mu se samo dezen ili boja nisu dopadali, možda je ipak model bio problem, a možda je samo bio mali i nestašan. Ne znam, nikad mi nije rekao. A onda se desilo čudo. Prvi put nije skinuo mašnicu, već se šepurio njome.

- Aha, tako znači mladi gospodine, sviđa ti se!

Odmah mi je sinula nova ideja. Kako se bližila Nova godina, a gospodin je trebao da okiti svoju jelku, dobio je poklon od mene. Mašnu! Pravu pravcatu mašnu. Braon boja da mu se slaže uz krzno i mala crvena perlica da asocira na praznike. Sav važan stavio je mašnu i okitio jelku. 

Proslavio je Novu godinu, Božić, u avgustu svoj 3. rođendan i proveo još dosta dana s'mašnom oko vrata. Mora da je odrastao i uozbiljio se.



Pre neki dan ležim, menjam kanale na televizoru, kad eto ti njega. Skoči mi u krilo, nakrivi glavu i mjauknu.

- Šta je bilo Ćofi?
- Moramo da razgovaramo!
- Ok, reci.
- Znaš, ja ranije nisam voleo mašne.
- Znam. I?
- Ova koju sada imam mi se mnogo sviđa.
- I to znam.
- Stvarno mi se sviđa, ali zar ne misliš da je vreme da mi sašiješ novu?
- Vidiš, o tome nisam razmišljala. Imaš neku posebnu želju?
- Da, mora biti plava, sa tufnicama i da je onako puf.
- Opet si se motao po kutiji sa tkaninama.
- Malo, nisam mogao da odolim.
- Kreni!
- Gde?
- Pa zar nisi rekao da želiš novu mašnu?
- Odmah? Ooo mjau, mjau.
- Ideš li?
- I'm coming.
- Sedi tu i budi miran, moram pažljivo da ti uzmem mere. Znaš, ubucio si se od prošlog puta.
- Nisam puno, samo malo.
- Šape sebi, ne pipaj ništa.
- Ali taj dezen je toliko leppppp.
- Poćinjem da šijem, odmakni se da se ne uplašiš.
- Biću hrabar i istrpeću buku.
- Gotova je? Hoćeš da je probaš?
- Naravno, stavi mi je odmah. Koliko sam lep. 
- Jesi, baci šapicu.
- Mjau!



Da, zaista je lep i lepo mu stoji, pravi mali gospodin. Toliko je voli, da je jedan dan i u šetnju nosio. Čak je od sreće preskočio ogradu i otišao da se pohvali komšijama. Pa morao je!







3 comments:

  1. hahahahaha
    divan je mono...pardon, dijalog. ;) <3

    ReplyDelete
  2. Super post,posetite nas :)
    http://becoolbepositivebeyou.blogspot.com/

    ReplyDelete